Da li je realno Sinerovu dominaciju porediti sa Đokovićevom?

Čuvena velika trojka, ili velika četvorka, nazovite je kako god hoćete, digla je gledanost tenisa na nove nivoe. U nekim trenucima delovalo je da su završnice Gren slemova uzbudljivije za gledanje čak i od globalno popularnijih sportova sa loptom, što je pre toga zaista retko bio slučaj. Bilo je jasno da takav „peak“ neće trajati doveka, a mnogo se polemisalo o budućnosti tenisa nakon Rodžera Federera, Rafaela Nadala i Novaka Đokovića.„Terali“ su ih godinama teniski analitičari u penziju, nakon svakog iole slabijeg rezultata, tvrdeći kako više nije to-to. Da su matori, da ne mogu više da se nose sa modernim trendovima u tenisu i da treba da se pomire sa sudbinom. Donekle se mogao steći utisak kao da je jedan deo teniske javnosti jedva čekao njihovo povlačenje, da li u iščekivanju ko će „isplivaiti“ na vrh teniskog Olimpa nakon njih, ili iz puke zavisti zbog tuđeg uspeha, nije ni bitno. Kako je vreme teklo, neizbežna prolaznost vremena odražavala se i na teniske Bogove kakvi svakako jesu pomenuta trojica, uz dužno poštovanje Endiju Mariju. Prvi se povukao Rodžer, zaitm i Rafa, a kao „last man standing“ je ostao ko drugi nego Đoković.Kolika god da je želja i glad za ispisivanjem novih stranica istorije srpskog šampiona, postaje jasno da i njemu ponestaje gasa. Igra sve manje turnira, a na poslednjem nastupu u Rimu ispao je na startu od Dina Prižmića. Kvalitet je kao i uvek neprikosnoven, ali nekonstantnost nastupa i neumoljiva biologija uzimaju maha, čak i kod vanserijskog šampiona kakav je Novak. Budućnost je sada, a protagonista nove generacije koja će godinama harati centralnim terenima najvećih svetskih turnira je – Janik Siner.Italijan je neprikosnoven aktuelne sezone, osvojio je pet Masters turnira uzastopno što predstavlja aspolutni rekord. Pomenuti rezultat još više dobija na značaju ako se prisetimo starta sezone, odnosno januara, i Italijanovog poraza od Đokovića u polufinalu Australijan opena. Mnogi su to jedva dočekali, ne samo zbog velikog Novakovog trijumfa, već i zbog Sinerovog pada. Pogotovo ako uzmemo aferu sa dopingom u obzir, jasno je da momak iz Južnog Tirola nije svima najomiljeniji. Voleli ga ili ne, treba pričati objektivno, isključivo iz sportskog ugla, ali i mentalnog. Izgubiti od najboljeg tenisera u istoriji nakon pet setova, koji pritom ima 38 godina po australijskoj vrelini svakako je veliki udarac sa psihološke strane, te je time poduhvat Italijana u narednim mesecima još veći.Indijan Vels, Majami, Monte Karlo, Madrid – sve je to osvojio Italijan. Zaredom. Ako na to dodamo i Masters u Parizu sa kraja prošle sezone, to je pet. Pritom, izgubio je svega dva seta u tom pohodu. Trenutno se nalazi u četvrtfinalu Rima, gde će igrati protiv Andreja Rubljova, ako ostvari pobedu biće to 32. uzastopna na turnirima iz serije 1000, čime bi postavio još jedan rekord i prestigao Đokovićev niz iz čuvene 2011. godine. „Video game numbers“, što bi Amerikanci rekli. Zaista.##TWITTER_<blockquote class=”twitter-tweet” data-media-max-width=”560″><p lang=”en” dir=”ltr”>Record tied. ⚖️<a href=”https://twitter.com/hashtag/IBI26?src=hash&amp;ref_src=twsrc%5Etfw”>#IBI26</a> <a href=”https://t.co/m1Jl5HnrJK”>pic.twitter.com/m1Jl5HnrJK</a></p>&mdash; Tennis TV (@TennisTV) <a href=”https://twitter.com/TennisTV/status/2054213604287635863?ref_src=twsrc%5Etfw”>May 12, 2026</a></blockquote> <script async src=”https://platform.twitter.com/widgets.js” charset=”utf-8″></script>##Činjenica je da Janik nije osvojio nijedan Masters na šljaci do ove sezone, a odgovor možemo tražiti i u prisustvu Karlosa Alakarasa. Španac je pomalo i zaboravljen ovog proleća, uzimajući u obzir da je propustio skoro celu sezonu na šljaci zbog povrede ručnog zgloba. Problemi takve vrste mogu biti izuzetno nezgodni u tenisu, a najbolji je primer Huana Martina del Potra, čija je karijera bila obeležena tim problemom. Naime, zbog Špančevih povreda profitirao je upravo Siner, te je kao apsoutni favorit i na zemljanoj podlozi pokorio svaki izazov koji mu se našao preko puta. Mnogi bi rekli – smešna konkurencija, koga briga. Ali, u sportu je nekada jednostavno tako. Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Da li bi Rodžer Federer ikada osvojio Rolan Garos da se Nadal nije povredio te 2009. godine i ispao od Robina Soderlinga u osmini finala? Nikada nećemo saznati.Sa druge strane, bilo bi neozbiljno performans posmatrati kroz „suve“ rezultate i statistiku, a da ne uzmemo konkurenciju u obzir. Najbolji primer je poslednji meč Italijana – u četvrtom kolu turnira u Rimu sastao se sa izvesnim Andreom Pelegrinom, dvadesetdevetogišnjakom koji je prvi put u karijeri nastupio na turniru iz serije 1000, nakon što je prošao kvalifikacije. Pride nikada u životu nije bio među najboljih 100 na ATP listi. Svaka čast Pelegrinu, ali da li bi uspeo da ostvari takav rezultat desetak godina ranije? Naravno da ne možemo reći sa sigurnošću, ali morao bi dobrano da se „oznoji“, te da ima izuzetne sreće sa žrebom da bi uopšte došao u takvu priliku.Da bismo to uporedili na pravi način, moramo sagledati Novakov niz te 2011. godine. Đoković je osvojio pet vezanih Mastersa na kojima je učestvovao, a ne pet uzastopnih Mastersa kao Siner. U tome leži glavna razlika, čisto statistički gledano, jer je Nole te sezone preskočio Monte Karlo. Ako zanemarimo to, šta kažu rezultati? Sezona u kojoj je imao 10-1 u pobedama protiv Federera i Nadala biće zauvek ispisana u teniskoj istoriji, a naročito ako dodamo da je srpski teniser u toku pomenutog istorijskog niza savladao Rafu četiri puta u finalima, a na putu do titula pobeđivao je Federera u tri navrata.Padali su i ostali i te kako respektabilni teniseri, koji su tada činili sam krem svetskog tenisa – kao što su Tomaš Berdih i David Ferer. Ali, svakako da neuporedivo najjači utisak ostavljaju pobede protiv „Kralja šljake“ u uzastopnim finalima na zemljanoj podlozi, pogotovo uzimajući u obzir da je Rafa tada imao 24 godine, dakle u naponu snage, bez obzira na sve povrede koje su ga pratile od najranijih dana, jer i sam Španac tvrdi da one nisu nikakav izgovor.Šta kaže Sinerov niz? Pa, Italijan je na svakom od pomenutih pet turnira pobeđivao Sašu Zvereva, sada već redovnu mušteriju, a ako pogledamo finala „Sanšajn dabla“, odnosno Indijan Velsa i Majamija, mnogo toga će nam biti jasno. Naime, Italijan je pobeđivao Danila Medvedeva, koji odavno nije igrač koji je bio, te Jiržija Lehečku. Češki teniser svakako nije za potcenjivanje, ali teško da može ući u poređenje sa teniserima koje je Đoković morao da savladava u završnicama turnira. Nije najzahvalnije porediti različite generacije, ali ako gledamo kvalitet igre kao glavni parametar, te oružja u arsenalima pomenutih igrača, odgovor je prilično jasan.##TWITTER_<blockquote class=”twitter-tweet” data-media-max-width=”560″><p lang=”en” dir=”ltr”>The moment Jannik Sinner reached his 23rd Masters QF in Rome<br><br>He ties Djokovic as the man with the longest win streak in Masters history<br><br>𝐒𝐢𝐧𝐧𝐞𝐫, Djokovic – 31<br>Djokovic – 30<br>Federer – 29<br>Nadal – 23<br>Sampras – 19<br><br>Surreal Sinner history. 🥹<br><br>🇮🇹🦊 <a href=”https://t.co/69LL6Sbvjh”>pic.twitter.com/69LL6Sbvjh</a></p>&mdash; The Tennis Letter (@TheTennisLetter) <a href=”https://twitter.com/TheTennisLetter/status/2054210820574437847?ref_src=twsrc%5Etfw”>May 12, 2026</a></blockquote> <script async src=”https://platform.twitter.com/widgets.js” charset=”utf-8″></script>##Glavni zaključak se nameće sam – neophodno je još neko ime na teniskoj pozornici da izazove dvojicu „aždaja“. Predugo je već ATP karavan trka u dvoje, a Ju Es Open 2023. je poslednji Gren slem u kom nije nastupio nijedan od pomenute dvojice u finalu. Deluje zaista pomalo nestvarno, te iz tog ugla zaista izgleda kao rivalstvo koje bi moglo postati istorijsko, ukoliko Alkaras ostane zdrav. Đoković se pojavio kao „treći lik“ u rivalstvu Federera i Nadala, a ko bi to mogao da bude sada, pitanje je koje postavljaju mnogi teniski analitičari. Žoao Fonseka se u jednom momentu činio kao idealan kandidat, a pomalo je i romantizovan njegov uspon obzirom da Brazilci čekaju na veliku zvezdu u muškom singlu još od Gustava Kuertena. Nedavno je „isplivalo“ ime Rafaela Hodara, a španski devetnaestogodišnjak je pokazao da poseduje ozbiljan talenat, makar kada je igra na šljaci u pitanju. Ključan će biti nastavak sezone za njega, kada će se videti koliko je zapravo raznovrstan u pogledu igranja na ostalim podlogama.Rekordi su tu da se obaraju, u to nema sumnje, a Siner bi, ukoliko poveže trijumfe u Rimu i na Rolan Garosu, kompletirao sve Gren slemove i Masterse – nešto što je do sad pošlo za rukom samo Đokoviću. Italijanu bi u tom slučaju falilo samo olimpijsko zlato, a obzirom da su sledeće Igre na programu za nešto više od dve godine, ni taj cilj nije nerealan.Sve u svemu, komercijalni uspon tenisa i te kako uzima maha. Masters u Saudijskoj Arabiji startuje 2028. godine, linijske sudije su ukinute još 2025. – nešto što je ranije delovalo nezamislivo, jer se ljudski faktor gledao kao ključan. Ukoliko i beli sport bude „ukaljan“ arapskim novčanicama u budućnosti kao što se najavljuje, veliko je pitanje kako ćemo gledati i na same rekorde koji se budu postavljali. Nekada su bili odraz nečega superiornog, gotovo nadljudskog, a ubrzana modernizacija preti da ih gotovo obesmisli. Ko nam garantuje da za koju godinu nećemo imati i peti Gren slem, a kako onda da računamo uspehe budućih generacija koje će redovno premašivati do skoro magičnu granicu od 20 najvećih trofeja? Ne naziru se odgovori na mnoga pitanja, a ostaje nam da se nadamo da će budućnost doneti makar tračak istinskog uživanja u tenisu, kao što smo imali prilike da iskusimo u sada već legendardnom periodu velike trojke.